YUGOSLOVENI

SVE DOZVOLJENO, NEMA BANOVANJA,ZEZANJE,OPUSTENO CASKANJE....... CENZURE.........
 
PrijemPrijem  PortalliPortalli  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  Korisničke grupeKorisničke grupe  Pristupi  

Share | 
 

 Rimski Forum

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Igor
Admin


Broj poruka : 229
Datum upisa : 11.09.2007

PočaljiNaslov: Rimski Forum   Sre Sep 12, 2007 6:31 pm

Juvenat koji se u I veku nove ere žalio u svojim Satirama na njegovu neprekidnu uskomešanost, a stoga i stalnu, nepodnošljivu buku, ne bi ga danas prepoznao Rimski forum, haotično srce u koje se ulivao, hučan i snažan, život "najvećeg, najdugotrajnijeg, najbogatijeg i najprosvečenijeg carstva Zapada", danas je prostrana poljana po kojoj su rasuti komadi mermera. Čistina u centru jednog od najzagušenijih i najbučnijih gradova Evrope. Tamo gde je Ciceron grmeo protiv Kataline, a Grasi govorili puku, gde je Cezar prolazio praćen razdraganim poklicima naroda i dosetkama legionara (u trenutku trijumfa oni su demistifikovali pobednika, skidajući mu bez oklevanja oreol "čoveka proviđenja"), danas stoje parkirani turistički autobusi.
Ali i to je napredak. Pre dvesta godina tu su pasla stada, tako da je mesto koje je nazivano pupkom sveta (umbilicus mundi; i danas se čuva kamen sa dičnim nazivom umbilicus Urbis - pupak Grada) dobilo neslavno ime Kravlje polje. Prikladne su reči kojima je Vergilije, na mermeru još živog Foruma, oplakivao jedan drugi uništeni grad: "sunt lacrimae rerum".
Ipak, nikada krave nisu pasle travu bogatiju istorijom i puniju slavnim sećanjima. Mali, strmi brežuljak koji zatvara Forum, a gde se danas nalaze kancelarije rimske Opštine, zove se Kapitol. Hiljade pobedonosnih godina učinile su ovo ime simbolom vlasti, tako da se i danas dižu "Kapitoli" na kontinentima čije postojanje rimski imperatori nisu mogli ni da pretpostave.
Blagi i šumoviti breg kojim se Forum završava na jugu je Palatin, brežuljak koji beše kolevka Rima. lme mu nalazimo u svim evropskim civilizacijama, od palatinskog grofa Rolanda, poginulog kod Ronsvoa, pa do nemačkog Palatinata, starodrevnog poseda dvorskih kneževa. A
široka i ravna ulica, koja na severu omeđuje Forum, povezuje Trg Veneciju s ogromnim i velelepnim Koloseumom. Današnji Trg Venecija sagrađen je gotovo po istoj osi po kojoj su se nekada pružalí trgovi s kolonadama, bazilike, hramovi i spomenici koje su cezari gomilali da bi dopunili i uveličali prvobitni republikanski trg.
šta je, dakle, Rimski forum? U početku je bio trg, samo običan trg. Gotovo usred sedam brežuljaka na kojima će niknuti Rim, nekada se nalazilo polje. Sa Kvirinala, Viminala, Fskvilina i Palatina do njega su se slivali mali, nemirni potoci i tu stvarali močvaru. Lucije Tarkvinije, potomcima poznatiji kao Tarkvinije Prisk, Etrurac grčkog porekla, čija je žena Tanakvila bila prva rimska "sifražetkinja", sproveo ih je u jedan veliki kanal
Kloaku Maksimu (i započeo zagadivanje "plavog Tibra"). Tako je Rim konačno oslobodio muva, a Rimljane njihovih otpadaka sa kojima su do tada živeli. U dnu isušene doline smestio je nešto što ovaj grad bahatih i neukih seljaka i pastira nikada nije imao - trg. Tu su mogli da prodaju uhranjeno tele, da za praznik nameste tezge, da sretnu prijatelje, da gledaju devojke, da popiju i da razgovaraju o događajima proteklog dana; oko trga su mogli da sagrade hram, većnicu, radnje, sud. Bilo je to, dakle, idealno mesto za vođenje politike, na kome se, uz javnu diskusiju, odlučivalo o sudbini grada. I nije bez razloga Tit Livije rekao da je Tarkvinije bio "prvi koji je spletkario da bi kasnije bio izabran za kralja, i držao govore da bi obezbedio podršku naroda".
lpak, nije Forum (kako su ga odmah nazvali kao mesto na kome se živelo i susretalo (foras - izvan kućnog praga) predstavljao ništa posebno. Bila je to prilično prostrana čistina u obliku veoma izduženog slova V. Gornji deo "slova V" oslanjao se na Kapitol, u to doba utvrđenu citadelu - arx Rima. Odavde je kretala Sveta ulica Sacra via, put hramova i hodočašća koji je dosezao do vrha "slova V" prateći južnu stranu Foruma, a odatle nastavljao ka istoku. U vezi s ovim treba napomenuti da se na Kapitol, od njegovog postanka pa do XVI veka, dolazilo sa Foruma. Mikelandelo je "preokrenuo" Kapitol i od tada njegove građevine okreću leđa Forumu.
Uzdužne strane "slova V" zauzimale su tabernae, odnosno radnje. Argiletum, ulica puna radnji, polazeći od dve trećine severne strane "slova V", spajala je Forum sa Suburom, kvartom između Viminala i Eskvilina. Subura je za carski Rim predstavljala ono što je Trastevere bio za papski Rim; tipični narodski kvart Rima. Ali bilo je to i mesto na kome je živeo pravi i netaknuti soj Rimljana. Cezar, čija se porodica kasnije dičila direktnim poreklom od osnivača Rima, pa čak i od boginje Venere, hvalio se svojom kućom u Suburi. Sa svojim obućarskim radnjama i knjigoveznicama (čije zajedničko postojanje postaje jasno kada se zna da su oba zanata koristila kožu), Argiletum se pružao pored Kurije i Komicijuma, palate i trga pred njom, na kome je rimski narod glasno podeljen u "komicije". Grupa duhovnih građevina zauzimala je, najzad, veliki deo južne strane Foruma, kojom se on oslanjao na padine Palatina. Bila je to kuća Vestalki i mali okrugli hram Veste, boginje života, čije su monahinje device, čuvale večni plamen grada i testamente njegovih građana. Ove monahinje-pisari ostajale su device tokom trideset godina službe, ponajviše zbog užasnog straha da će biti žive zazidane u slučaju da to više ne budu.
Dinastija Tarkvina nije dugo vladala. Tarkvinija Priska su ubili senatori, a njegovog sina Servija Tulija, koji je nasledio krunu i bio poslednji rimski kralj, usmrtio je zet koji mu je u isto vreme bio i sinovac. Graditeljski poduhvati ove dinastije, međutim, bili su mnogo dužeg veka. Oni isti Rimljani koji su do te mere mrzeli titulu kralja da su svoje buduće vladare zvali imperatorima, a kraljevsku titulu "zauvek" izbrisali iz političkog rečnika Grada, od urbanističke koncepcije etrurskih kraljeva stvorili su dobar izvozni proizvod. Gde god su stizali Rimljani i njihovi graditelji, nicao je forum sa hramovima posvećen kapitolskim božanstvima, s Kurijom i sa bazilikama.
Kao i svi živi organizmi, tako se i Forum menjao, razvijao, rastao. Dugo vremena sastavni deo Foruma bile su tabernae radnje. Najužnoj strani stare, sklone padu, prašnjave tabernae veteres, poreklom još iz prvih dana Republike, spajale su se s tabernae Lanienae, s mesarskim šupama (u kojima nije bilo dozvoljeno prodavanje mesa ako ga prethodno nije pregledala annuna), i s mračnim jazbinama zanatiija i starinara u Vicus Tuscus - Ulici Etruraca. Na severnoj strani nalazile su se savremenije radnje, tabernae novae, sagradene na mestu na kome je požar 210. godine pre n.e. uništio nekadašnje prodavnice. Vodile su do Maceluma, Foruma Kupedinisa i Foruma Piskatorijunia - do javne pijace, luksuznih radnji i riblje pijace. Ipak, malo-pomalo, ovaj trgovački centar pomerao se ka reci, prema zoni Velabra, a Forum je sve više dobijao karakter ako ne javnog, reprezentativnog mesta, ono barem luksuznog, s elegantnim zlatarskim radnjama i kosmopolitskim menjačnicama, umesto prodavnica ribe i povrća.
Na trgu su neprekidno gradeni novi spomenici. Na primer, Fornix Fabianus, luk koji je, na mestu na kome se Sveta ulica ulivala u Forum, podigao Kvint Fabije Maksim da bi proslavio svoju pobedu nad Alobrožanima. Nikle su bazilike, ti veliki pokriveni trgovi, pravi "obrnuti" grčki hramovi okrenuti ka svojoj unutrašnjosti onoliko koliko su helenske građevine bile okrenute prema spoljašnjem prostoru. Bile su plod rimskog praktičnog duha. Bazilika Porcija, sagrađena pored Kurije, velika Bazilika Emilija iza tahernae novae, Sempronija, iza tabernae veteres. Sa rostra, govorničkih tribina ukrašenih kljunovima prvih osvojenih brodova, stizalo se do Komicija, prostora namenjenog skupovima. Prethodio je Kuriji, malom i jednostavnom sedištu jedne velike skupštine - rimskog Senata. Podizani su i hramovi i hram Dioskura, mitskih blizanaca koji su u Rim doneli vest o velikoj pobedi kod jezera Regila; hram Konkordija koji je podigao Marko Furije Kamil (V-IV pre n.e.). da bi proslavio ponovno uspostavljanje jedinstva među društvenim slojevima; Saturnov hram ispod Kapitola, za čije je preuređenje Lucije Munacije Plank odvojio čitav plen stečen u pohodu na Siriju. Učinio je to prema rimskom običaju, po kome su vladari davali novac za uveličavanje slave Republike, Umesto da su se lično bogatili. Saturnov hram bio je Aerarium, dok se kovačnica novca nalazila na Kapitolu, u hramu Junone Monete. Tako je "moneta" vremenom postala naziv za proizvode pravljene u ovakvim kovačnicama. Godine 78. pre n.e., za vreme Republike podignut je na obroncima Kapitola Tabularijum, a kako bismo ga mi danas nazvali - Rimski državni arhiv i javni registar, čime je Forum dobio i vrednu arhitektonsku pozadinu.
Beskrajno mnogo zanimljivosti pružao je Forum seljacima teških pokreta, obuvenim u velike, nezgrapne cipele, koji su dolazili da posete prestonicu. Bila je tu grobnica Romula, osnivača Rima; kamen koji je označavao centar Grada, koji je postajao i centar sveta - irnibilicus Urbis; Vukanal, Vulkanov žrtvenik - spomenik iskopan u živoj steni koji je bio star još u vreme kada je grad bio mlad. Na Forumu je stajao i stub načinjen od brodskih pramaca u koji je Gaj Marko Duilije, do tada nepoznati vojskovođa i pobednik nad kartaginskom flotom kod Milaca, zabio pramčeve zarobljenih brodova, zatim Lacus Curtius, poslednji ostatak močvare koja je nekada zauzimala prostor sada najslavnijeg trga Sredozemlja. U njega se, s konjem i u punoj ratnoj opremi, bacio Marko Kurcije da bi zatvorio ponor koji se otvorio u Forumu i pretio da proguta svu slavu Senata i rimskog naroda.
Bio je to, ipak, samo jedan trg, nepravilnog oblika, mada bogat sećanjima, spomenicima arhitektonskim i vajarskim delima. Genijalni duh Gaja Julija Cezara, čije delo je vekovima uticalo na Rim, započeo je spomenik kojim je želeo da stvori, i za današnje vreme jedinstven skup međusobno povezanih trgova. Lex Julia de Urbe augenda bio je novi urbanistički plan Rima. Zahvaljujući njemu razvoj grada je usmeren izvan zidina, na Marsovo polje (a da bi se ono proširilo bilo je predviđeno skretanje reke Tibra). Posle toga Forum se gotovo udvostručio izgradnjom novog tipa sa stubovima, iza Kurije. Zbog toga je ona bila srušena, a potom ponovo podignuta, ovoga puta nešto više napred, oduzimajući tako deo prostora Komicije. U centru trga sagrađen je hram, kasnije posvećen Veneri, božanskom zaštitniku porodice Julija. Najzad, pod samim Kapitolom podignute su nove, luksuzne prodavnice. Ali Cezarova aktivnost nije se zaustavila na podizanju Julijevog foruma, ili kako beše odmah nazvan - Cezarevog foruma. Preseljene iz zone u kojoj su održavani skupovi, rostre su smeštene na kraju trga, na mesto koje i danas zauzimaju.
Završni oblik trg je dobio podizanjem ogromne bazilike sa tri reda stubova - Bazilike Julije. Podignuta je na mestu na kome su bile tabernae veteres, a ispred Bazilike Sempronije. Grandiozni plan preuređenja bio je još daleko od svog ostvarenja kada su Martovske Ide predskazale smrt "tiranina". Samo za eksproprijaciju kuća koje su zbog podizanja novog Foruma bile predviđene za rušenje, Cezar je morao da plati sto miliona sestercija. Ova suma dobija pravo značenje kad se zna da je čitavo rimsko bogatstvo koje je Cezar zatekao bilo trideset miliona sestercija, bez zlatnih rezervi. Gradnju je ipak okončao Cezarev usvojeni sin Oktavijan Avgust, imperator koji se iznad svega hvalio činjenicom da je Rim zatekao od cigala, a ostavio od mermera. želeo je da ga nazivaju restitutor aedium sacrarum et operum puhlicorum, rečju, čuvarem hramova i spomenika. Nije Avgust okončao samo izgradnju Bazilike Julije, preuredio staru Baziliku Emiliju i smestio na ulaz u Forum hram posvećen uspomeni na oca usvojitelja uz koji su se nalazile nove rostre, već je uz dva postojeća trga dodao i treći, koji se naslanjao na dužu stranu Cezarevog foruma. Tako se Rimski forum proširio i dobio oblik slova L, zaobilazeći prepreku koju je predstavljao Kapitol.
Otvoren je put novim poduhvatima koji će biti ubrzo i započeti. I Vespazijan je želeo da sagradi svoj forum. Smestio ga je u uglu koji su činili novi forumi i severna strana starih foruma. U centru je podigao hram posvećen miru. Nerva, imperator koga je izabrao Senat, a s kojim započinje zlatno doba Imperije, uglavio je i sopstveni forum izmedu Vespazijanovog i Julijskih foruma. Bio je to dugačak i uzan trg sa savijenim bočnim stranama i malim hramom posvećenim Minervi. Preko ovog foruma uvek se samo prolazilo žureći nekuda, pa je nazvan Prolazni forum.
Trajan, španski general koga je Nerva izabrao za svog naslednika, dovršiće ogromnu osu Carskih foruma. Oslanjajući se Vespazijanovim forumom na vrh nekađašnjeg Rimskog foruma, ovom osom pruža se šest stotina metara trgova, kolonada, hramova, bazilika i biblioteka, čineći svakako najgrandiozniji urbanistički poduhvat antičkih vremena. Kako bi obezvredio činjenicu da je poslednji, Trajanov forum je bio najveći. Prostran četvrtast prostor čije su strane sa stubovima vodile do prodavnica rasporedenih u dva velika polukruga (Trajanova tržnica, nedavno otkopana preko puta Kapitola) i u čijem centru se nalazi konjanička statua Imperatora, bio je predvorje ogromne bazilike sa apsidom - Bazilike Ulpije. Odavde se, kroz dve identične biblioteke, ili kroz dvorište između njih, stizalo do trga sa tremom i hramom posvećenim Imperatoru. U sredini dvorišta nalazio se Trajanov stub.
Kompleks rimskih foruma kome će kasnije biti dodata velika Maksencijeva bazilika i ogromni hram Venere i Rima, bio je sada bez premca. Forum će jednog dana postati rudnik kreča i pašnjak za krave, ali će, takođe, biti ponovo otkriven, čuvan s poštovanjem i razgledan sa divljenjem. Jer jedino se o Rimu moglo reći ono što je, u danima njegovog najvećeg propadanja, pevao romanizirani Gal Klaudije Rutilije Namatijan:

"Slušaj prelepi prinče sveta, koji si učinio svojim,/ o Rime, zagrljen zvezdanim nebom, oče ljudi i bogova./ Blizu smo nebu onda kada se zateknemo u tvojim hramovima./ Ti širiš svoje darove sjajne poput sunčanih zraka, svuda dokle Okean dopire./ Nije te zaustavio žarki pesak Libije,/ niti te odbacila daleka zemlja okovana ledom./ Ti si dao domovinu različitim ljudima,/ beše čast onima bez zakona da se potčine tvom pravu;/ jer ti si stvorio građane,/ i napravio grad od onoga što beše samo pramen dima.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://bezcenzure.fororama.com
 
Rimski Forum
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Uputstvo za postavljanje fotografija na forum
» BeogradCafe Forum
» Mozaik
» Etnolosko blago Srbije i ex YU
» Antički nameštaj

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
YUGOSLOVENI :: UMETNOST-
Skoči na: